Suicidalnost

Uglavnom,nisam bila dugo na ovom svom blogu.
A i imala sam razloga, počeo mi je fax, pa ni nemam bas vremena.
no,u ovih zadnjih 2 tjedna mi se izdogadalo puno stvari.
dakle,2 pokusaja suicida.
prvi je bio s predoziranjem helexima(u kombinaciji s alkoholom),no to me samo malko uspavalo.
drugi...eh....da,zbog drugog sam zavrsila i na hitnoj.hitna pomoc prvo,pa hitni psihijatrijski prijem,pa hitni kirurski.
prerezala sam si podlakticu.
zasto?jer sam pala ispit.
al,ne zalim zbog ucinjenog. to sam napravila. pa sta.
bas me briga.to je bila moja odluka, i ako buden tila,to cu opet ponovit. ne treba meni bas neka pomoc.
meni treba par dana mira od svega. eto.

Dakle,opet cu ja pocet sa svojim mracnim mislima. zivot mi je super,nemam se zasto bunit. al cini mi se da sta mi je bolje da ja sve vise padam u depresiju.to ne moze niko razumit. mrzim se zbog toga. jer,kad nemam problema, onda me pocnu proganjat sjene iz proslosti.pocinje mi se sve vracat,kao neki flashbackovi...i onda se gubim u grubim sjecanjima...kao da se cili moj zivot samo lomi na sve sitnije i sitnije komadice stakla... :(

evo me.ugl,nisam dugo bila ode.ne znam sta da kazem.ne uzimam terapiju, nisam bila kod psihijatra duze vrimena...nisam dobro.osjecam se uzasno...iako mi sve,al bas sve ide u zivotu.nemam nikakvu zamjerku.sve je savrseno.nemam problema,imam love,imam momka,dobro cak i izgledam...sve sta dotaknem de facto pretvorim u zlato.al eto,opet se osjecam lose.bilo bi mi draze da mi je zivot ispunjen problemima,pa da imam razloga da kazem da sam lose.al,eto,ljudi moji,to vam se zove depresija.DEPRESIJA!autodestruktivnost.nista mi se ne da...samo mi se spava...samo bi htjela da umrem!UMREM!!jer se osjecam ko jebeni parazit svima.MRZIM SE!nicemu ne sluzim,moje postojanje je samo Bozja greska.

Kad sam pocela pisat ovaj blog,mislila sam da cu brzo odustat,kao od svega...ali nisam,i samu sam sebe zacudila.mozda je bolje da sam nastavila.cak mi je i zanimljivo procitat nesto sta sam napisala prije tjedan dana,pa danas procitat i vidit neke promjene...manje ili vece...nije bitno.ali mislim da je to ok.ljudi se iz dana u dan mijenjaju.kad mi neko kaze,ti si prevrtljiva osoba,stalno mislis nesto drugo.ne,to nije istina,u nekim stvarima imam cvrst stav.u nekakvim svakidasnjim stvarima cu promijenit i 3 misljenja odjedom.ali,u nekim stvarima sam odlucna.svaka situacija je individualna.i ne bi tribalo sudit o nekome jer je prije 5 minuta ima jedno misljenje i promijenija misljenje uz argumente koji su u redu.sve ima svoje zasto i zato ;D

evo,za kraj cu opet citirat neznanog pjesnika:

SAMO MRTAV I GLUP COVJEK NIKADA NE MIJENJA MISLJENJE! ^^,

u mojim ocima,zivot nikad nije bio lijep...pamtim rijeci jednog covjeka.ne znam ni tko je ni sto je.rekao je:

ZIVOT JE KAO FILM.AKO JE CIJELO VRIJEME BIO LOS,VJEROJATNO NA KRAJU NECE POSTATI BOLJI.ZASTO BI TE NETKO KRIVIO AKO ZELIS IZACI IZ KINA PRIJE KRAJA?

mozda je ovo previse pesimisticno od mene,ali mislim da covjek i nije bio bas u krivu.nikad nece rec za samoubojice da su narcisi,ili sebicni,ako sto to vecina ljudi kaze.ne,nisu to.mozda netko jednostavno nije roden da bude sretan.zasto onda krivit tu osobu sto je odlucila skratit sebi muke?
mozda jer je to GRIJEH?jer se svi bore s problemima.?kao,najlakse se ubit?nije sve tako.u glavi suicidalnog itekako se prozimaju ZA/PROTIV smrti...nitko od njih ne zeli povrijedit nikoga.oni si oduzimaju zivot jer misle da su na teret nekome.oni dapace zele nekome pomoci s oduzimanjem vlastite egzistencije.i dal je to narcisticki?ne bih rekla.u ovome sta sam napisala,ne poticem nikoga na suicid,al mislim da bi trebalo odbacit neke predrasude prema tim ljudima(kao kad su ih recimo pokapali na posebna groblja...).svaki zivot jest vrijedan,i u svakom zivotu ce bit i uspona i padova,i radosti i tuge,i srece i nesrece...mozda neki jednostavno nisu dovoljno jaki da podnesu tezinu zivota...

Ima uru vrimena sam sidila na klupici s prijom i razglabale smo o zivotu,zrelosti,prijateljstvu itd. dakle,sta rec o zivotu...zivot je prevrtljiv.al,zivit se mora.ima svojih i uspona i padova.jebiga..jesam li ja zrela osoba?pa,mislim da jesam.u zadnja 2 miseca sam se skroz prominila...nabolje :) tako mi barem svi kazu :D i ponosna sam na to.dala sam si oduska od puno stvari koje su me konstantno frustrirale.i sada sam zadovoljnija sa svime :) nisam jos uvik dosegla srecu.al radim na tome.nemam nikakvih poteskoca i problema u zivotu.za sada :) i drago mi je zbog toga.nemam se zasto bunit.sve je kako triba bit.ali...hehehe...uvik onaj ali,nisam jos uvik zadovoljna s vecinom stvari.ali,doci ce i to. :D aaa :D jeees.hehehe...utjeha.da se vratim na zrelost.mislim da sam malo razmazena.moji su se uvik trudili sve mi priustit...bez obzira na to,i ja imam puno trauma u zivotu.one su me naucile da je zivot tezak...mozda sam prerano bila primorana odrast,al sad mi je drago zbog toga :) neka,sve je to okej. :) zrelo razmisljam u vecini situacija,prilicno sam odgovorna sta se tice puno stvari...i mislim da sam napravila velike korake u izgradnji vlastitog karaktera.i mislim da bi svi koji su nezadovoljni sa sobom trebali sto prije pocet na izgradnji svog karaktera, i da bi se trebali prestat brinut oko toga sta ce ko rec.ja sam to naucila na tezi nacin,mozda je tako i bolje.to mi je skola :D eto,jos jedna stvar koju sam trebala naucit na JAKO,JAKO,JAKO tezak nacin je da kada se u prijateljstvo upletu novci,to vise nije prijateljstvo.to je koristoljublje.eto,toliko od mene za veceras.

Konacno: ŽIVOTE,DOBAR TI DAN!! iako te mrzim,al sada manje xD

Eh...ta ljubav...znam ga 5 godina :) otprilike...znam poprilicno toga o njemu...neke stvari mi se ne svidaju...al priko toga se prode,jbg niko nije savrsen. Jasno sam mu dala do znanja neke stvari koje se ticu seksa i slicno. Nisam takva osoba da cu sa svakim lec u krevet. Nisam nikad s nikim a mislim da cu tu tradiciju i nastavit :D heheeheh..al polako.sve u svoje vrime.okej mi je zasad s njim...budemo jos vidili... I pitanje,jesam li sretna...hmm...nisam.Al tu su tablete da mi pomognu :D Amen ^^,

Ovaj blog mi je prva liga :D hahahaha...niko ga ne cita,niko nece nista skuzit,brisem redovito history i ovo mi je jedna vrsta psihoterapije. Uglavnom... Ni danas se ne osjecam bas nesto bajno... Spava mi se po cile dane... Totalno sam probila...ne znam sta mi je...u zadnje vrime samo ocu da sanjam...da spavam...dosadan je ovaj zivot.ne znam se zabavljat...to mi svi govore,sve mogu,sve mi je dopusteno,izlazim i dolazim kad ocu,a opet,nisam sritna :( imam sve sta mogu pozelit,nista mi ne fali, a opet nisam sritna... :(( zasto????jesam li zbilja toliki egocentrik???? jeben ti ja zivot.jebeni ZIVOT! da bar mogu umrit :/ al jbg,ne smin...a tako mi se ne da zivit...nisam tuzna,nisam ni sritna,zapravo...kad vidim svoje emocije...mogu bez griznje savjesti rec da ih nemam...jebiga...nisam kriva :((

Aj ovako,nisam ni je bas uvik lose volje.al vecinom jesam,tako da ^^, hahahahhaha...ugl,dosta pizdarija xD danas,opet ne radim xD hahahaha...ala gusta...jos bi mogla na more,ili do grada...hmmm...ne znam...al negdi cu ic :D mogla bi i vanka ic :D jos samo da naden onog lika s kojim radim negdi po feeejsuuu,to bi bilo mmm ;) mali je smisan,malo nizi od mene,al je preee <3 :)) odoh ja gustat i spremit rucak :D
Dan nije gotov,moze se sjebat,al nadam se da nece xDDD

Imam najbolju prijateljicu...Ili sam je bar imala...ne znam sto se dogodilo...odjednom samo se prekinuo kontakt.skoro ijeli dan smo bile skupa,2 kave dnevno svakako,i jos telefonom smo se cule u meduvremenu nekoliko puta.al onda je dosla kriza.ja joj nisam mogla materijalno ispunit zahtjev.a do tada sam je skoro financirala do detalja.i danas mi se javi.DANAS,nakon toliko vremena.da mi je bar poslala poruku ovih dana ej kako si,kako na poslu,jel sve dobro,bilo sto.al ne...nista od toga.realno,ona od mene nije bas trazila te pare,al ako cemo realno gledat,ja sam zapravo pokusala kupit prijatelja i prijateljstvo.al,to se ne moze kupit...na zalost,saznah to na tezi nacin.a i nisam se ugodno osjecala u njezinom drustvu.uvijek je neka nervoza bila u zraku,uvijek sam pazila da je ne povrijedim rijecima.ali ona je meni to ucinila...namjerno...i ja ne mogu nista protiv toga,mogu samo oprostit...i jesam,oprostila sam.mozda ja i jesam zajebala nekoliko puta,al sam se nadljudski trudila opet joj imponirat i opet kupit njenu ljubav.sad radim,i nemam vremena za nju, i ona zna koliko sam u stisci s vremenom,al iako sve zna,nije mi se bila u stanju javit,poslat mi poruku ili odgovorit na moju... :( a kakvog ona ima posla?da nade zamjenu za jednu glupacicu(mene) koja ce joj posvetit vremena za 2 kave dnevno i kojoj ce se moc jadat.aa...ostavit je ne mogu :( zna previse o meni i mojoj obitelji.ne mogu joj rec Ivana odjebi,jer bi me to mozda kostalo ugleda.a to ne zelim,jer sam se trudila stvorit ugled svojim radom i naporom...i sto sad?moze svaku moju rijec okrenit kako god to zeli,a ljudi uvijek vole cuti ono sto je lose...nikad ono dobro....dobar glas daleko se cuje,los glas dalje...i to je istina...ljudi su gamad!